Rimokatolička crkvena zajednica Bezdan
Adresa: Ulica žrtava fašizma 9, 25270 Bezdan
Telefon/fax: 00381/25-810-329
Velečasni: Zelić Mihalj (Ft. Zélity Mihály)
Životopis: Rođen 1970.g. u Moholu pored Tise. Teološke studije završio u Segedinu i Pečuju. U godinama pre nego što je postao velečasni, radio je kao pomoćnik u parohijama u Subotici i Novom Sadu. Velečasni je postao u leto 1998.g. u Subotici, nakon čega je dobio mesto kapelana u somborskoj parohiji. Godinu dana nakon toga stiže u bezdansku crkvu Svetog Šimuna i Jude Tadeja, gde već deset godina radi kao velečasni.
Prvu crkvu su izgradili doseljenici od istog materijala kao i svoje kuće. Zidove od pruća, a krov od trske. Smatra se da je crkva podignuta negde početkom 1740-ih godina. Ona je uništena 1755.g. Prema jednim zapisima – srušila se, a prema drugim dokumentima – izgorela je.
U septembru 1875.g. bezdanska parohija je podnela zahtev za izgradnju kapele na Gornjem groblju. Donaciju za kapelu, testamentom je iza sebe ostavila Szauerborn Anna. 1876.g. je dobijena dozvola za gradnju, da bi kapela 1877.g. bila osveštana u čast Svete Ane.
1884.g. je zatražena dozvola za gradnju kapele na Donjem groblju. Radovi su započeti u septembru, a 1885.g. je osveštana.
1887.g. crkveni toranj je dobio časovnik. 1912.g. na Donjem groblju je izgrađen spomenik Golgota. Spomenik se sastoji od tri kamena krsta, tri tela od livenog gvožđa, kipova Marije Magdalene i Sv. Jovana isklesanih od kamena i 14 slika od terakote. 1913.g. postojeća obična stakla su zamenjena staklima koje je izradio Želer Imre, stakloslikač iz Budimpešte.
Crkva Svetog Šimuna i Jude Tadeja, Bezdan
Već sredinom 1743.g, na desnoj obali kanala koji protiče kroz Bezdan, stajala je crkva, napravljena od cigle i pokrivena trskom. 1755.g. crkva je uništena. Prema nekim izvorima, ona se srušila, a prema drugim, izgorela je. Na istom mestu je godinu dana kasnije podignuta nova crkva od cigle, s tornjem i tri zvona, prema nacrtu Majerhofer Ferenca, građevinara iz Budimpešte. Crkvu je osveštao velečasni Kapitanj Maćaš u čast Svetog Šimuna i Jude Tadeja. Ova dva sveca u Vojvodini jedinu svetinju imaju u Bezdanu.
Zbog brzog rasta broja stanovnika, početkom 1840-ih godina crkva je ubrzo postala mala da primi sve vernike, pa je na njenom mestu 1846-47.g. podignuta nova crkva, koja je i danas u upotrebi. Za vreme izgradnje, mise su održavane u Kapeli Svetog trojstva. 19. decembra 1847.g. crkva je posvećena, i po želji naroda, a shodno stogodišnjoj tradiciji, zaštitnici crkve ostaju Sveti Šimun i Juda Tadej. Dužina crkve je 56 m, širina 24-25 m, a visina 12,85 m. Toranj je visok 38 metara. 1887.g. na toranj je postavljen časovnik.
Crkva je 1972.g. proslavila 125. godišnjicu. Tom prigodom je crkva, po nalogu velečasnog Kečkeš Maconkai Ferenca, spolja i iznutra sređena. Radovi su trajali četiri godine. Unutrašnje zidove su oslikali Horvat Lajoš i Pataki Peter, između ostalog i s dve akvarel freske. Nova boja zidova još više je dovela do izražaja slike akademskog slikara Sirmai Antala i Šafer Bele iz Beča, kao i vitraže Ligeti Šandora i Želer Imreta, umetnika iz Budimpešte. Osim slikarskih radova, preuređen je i liturgijski prostor.
Orgulje
Predračun za orgulje je napravljen 19. jula 1899.g. u Pečuju. U ime parohije ugovor je potpisao dekan i opat Ištvan Mesner 16. juna 1903.g. u Bezdanu. Dispozicija koju je ponudio izvođač radova malo je promenjena, u prvi manual dodat je još jedan registar, Bourdon 16. Orgulje su koštale 7860 kruna, odnosno 3930 forinti. Rok za isporuku je bio 1. novembar 1903.g. Ugovorom je predviđena nadoknada za svaki dan kašnjenja – izvođač plaća 50 kruna. Na molbu izvođača radova rok za završetak radova je pomeren na 20. decembar. Izvođač je brodom dopremio orgulje do luke u Bezdanu, a dalje su ih župljani prevezli do crkve.
Crkva svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika
Ideja o izgradnji pravoslavnog hrama u Bezdanu postoji više decenija, a motiv je postao intenzivniji poslednje dve decenije, kada se sve više pravoslavnih vernika doseljavalo u Bezdan. Februara 2004.g. sazvan je zbor građana i pokrenuta inicijativa: sagraditi hram za duhovno ispunjenje pravoslavnim vernicima koji su do sada te potrebe ispunjavali u Somboru. Izabran je Odbor za izgradnju hrama. Na čelu odbora je Mirko Strigić, predsednik odbora čijim upornim i dugogodišnjim trudom, zajedno sa ostalim članovima, ova ideja ponovo nije otišla u zaborav. Podrška je usledila i iz crkvenih krugova, a potom i od pojedinih čelnika naše opštine. Pored mnogo dobrovoljnog rada i donacija ljudi dobre volje, vredno je istaknuti i poklon arhitekte Mileta Zeca iz Novog Sada u vidu besplatne izrade projekta hrama i pratećih objekata
3. maja 2007.g, u zgradi bezdanskog pozorišta, održan je skup na kojem je Odbor za izgradnju hrama izvestio prisutne o aktivnostima na izgradnji. Tom prilikom je prikazan i dokumentarni film u kojem se mogla videti i maketa budućeg Hrama svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Mesto budućeg pravoslavnog hrama biće na placu od 2100 m2, na uglu Rodine i Puste ulice, na mestu srušene kuće u Pustoj ulici br.24.
Mirko Strigić, predsednik odbora, između ostalog, govorio je i o tome da se projekat delimično mora preraditi, jer se zvono ne može smestiti u hramu, već hram, zvonik i parohijski dom moraju biti tri odvojene zgrade. Od potrebnog materijala nabavljen je veći deo – cement, cigle i šljunak.
Naziv budućeg hrama, Sveti velikomučenik knez Lazar i sveti srpski mučenici, govori o vekovnoj, neraskidivoj vezi sadašnjosti i junačke prošlosti pravoslavnog naroda.
Na Vidovdan 2009.g, koji je ujedno i slava budućeg hrama, temelje je osveštao vladika Irinej Bulović.
Dolazak vladike i osveštanje temelja dalo je izuzetno svečan ton ovom vidovdanskom prazniku u Bezdanu gde je, do dolaska vladike, održan prigodan program. Bladosiljajući temelje i polažući kamene temeljce, vladika je izrazio nadu da će ubrzo doći dan kada će ljudi iz ovog mesta moći svoju duhovnost da umnože na svetom mestu, u novoizgrađenoj crkvi.
U temelje buduće crkve položeni su kameni koje su dobrotvori doneli sa svetih pravoslavnih mesta. U bezdansku Lazaricu položeni su kameni iz manastira Hilandar i Ostrog koje je doneo prezviter Srđan Perić. Sava Stojkov, naš poznati slikar, položio je kamen iz fruškogorskog manastira Mala Ravanica, a njegov prilog za bezdansku Lazaricu biće i ikona Svetog velikomučenika kneza Lazara.
Iz manastira Brana kod sela Branjina u Baranji, u temelje crkve ugrađen je kamen koji je priložio dr Slobodan Mihaldžić, u spomen na svog pradedu protu Stevana Mihaldžića. Kamen iz crkve Svetog vida sa Banije 1995.g. poneo je krajiški pesnik Mićo Jelić Grnović, koji je isti priložio u temelje bezdanske Lazarice u ime svih prognanih sa svojih ognjišta.
Vladika Irinej uputio je blagoslov arhitekti Miletu Zec koji je darivao projekat crkve, zvonika i parohijskog doma narodu Bezdana, crkvenom odboru iz Bezdana i svim priložnicima koji pomažu u izgradnji crkve.
MZ Bezdan / Bezdán HK 